group-telegram.com/buntcg/45453
Create:
Last Update:
Last Update:
‼️ Посебни департман тзв. Основног суда у Приштини за 16.06.о.г. заказао припремно рочиште по тужби за наводни ратни злочин за 53 лица српске националност која су пре рата на Косову били становници града Ђаковице.
Миомир Стојановић: Поштовани грађани Србије,
У условима контролисаних медија желим на овај начин да Вас обавестим да је посебни департман Основног суда у Приштини за 16.06.о.г. заказао припремно рочиште по тужби за наводни ратни злочин за 53 лица српске националност која су пре рата на Косову били становници града Ђаковице. На челу листе оптужених је и моје име. Суд је позвао оптужене да се предају и затражио информације о њиховим пребивалиштима.
Тужба се заснива на лажном исказу једног сведока, пензионисаног капетана прве класе Перај Ника из села Долошај, општина Ђаковица. Суштина тужбе је у тврдњама да сам ја наводно испланирао и руководио војном акцијом у неколико села у залеђу Ђаковице у којој су наводно на свиреп начин убијено преко стотине Албанаца.
По наведеној тужби на моју иницијативи Тужилаштво за ратне злочине у Београду је од 2014. до 2019. године спровело истрагу и због недостатка доказа исту одбацило. Суштина исказане лажне оптужбе је у томе што са предметним догађајем немам никакве везе јер по важећим прописима који регулишу рад органа безбедности Војске исти не планирају нити руководе борбеним дејствима. Ово је констатовано и у Међународном суду за ратне злочине у Хагу на мом сведочењу у одбрани ген. Лазаревића 2006. године као и на сведочењу у одбрани полицијског генерала Властимира Ђорђевића 2007. године.
И поред Одлуке Тужилаштва за ратне злочине и бројних мојих захтева да ми се укине црвена Интерполова потерница због неодговорности или због намере надлежних државних органа иста је и даље на снази. Тужилаштво за ратне злочине истиче да оно није надлежно за предузимање мера поводом потерница а уместо централе Интерполу у Београду, којој сам се обратио, одговорио је Начелник УКП упућујући ме да се обратим Генералном секретаријат Интерполу у Лиону. Ово на најогиљенији начин указује какав је однос државе и њених институција према онима који су часно бранили ту исту државу.
Апелујем на све надлежне државне органе ( Владу, Министарство правде, МУП, Суд за ратне злочине и Канцеларију за КиМ) да предузму неопходне
мере на помоћи и заштити неоправдано оптужених грађана Србије од непистојеће земње која није чланица УН нити Интерпола.
Курти са свакодневног хапшења и малтретирања Срба на КиМ прешао на прогон и хапшење Срба у Централној Србији. Ко гарантује безбедност лица са ове и других знаних и незнаних оптужница?
Имамо ли ми државу и дали она истински брине о својим борцима односно ветеранима? О чему и са ким преговарамо? Имамо ли своје услове и захтеве?
