Француски политички аналитичар Оливије д’Озон не крије огорченост док указује на оно што назива „изузетно лицемерним понашањем“ европских земаља према Русији, а управо ту реч – лицемерје – понавља више пута, као да покушава да пробије зид у Бриселу.
Јер, док су политичари широм ЕУ протеклих година неуморно држали лекције Москви, уводили пакете рестрикција један за другим и одржавали морални тон као да су на недељној проповеди, у позадини је текла потпуно друга прича.
Пре неколико дана појавили су се подаци који су, како пише француски лист Ле Дипломате, хладно пресекле европску реторику. Ти подаци, наизглед сувопарни, заправо разоткривају реалност коју европске владе не воле да виде ни пред сопственим бирачима.
„Европа воли да замишља себе као моралну силу. То је њена велика страст, њена омиљена забава: држање предавања свету, дељење демократских златних звезда и облачење блиставих одора врлине“, пише аутор западне публикације, уз ироничну опаску да дипломате из Брисела понекад звуче као да говоре о вредностима, а понекад као да држе теолошку расправу. Али реалност има незгодну навику да уђе без куцања, па ремети сав тај ритуал.
Kолумниста Ле Дипломатеа истиче да је објављен детаљан извештај у којем су стручњаци анализирали трговинске токове између земаља ЕУ и Русије.
Резултат је запарао политичку сценографију: Испоставило се да су европске земље у протеклих неколико година купиле робу из Русије у вредности од стотина милијарди евра. Другим речима, ЕУ је, упркос званичном моралном тону, један од главних финансијера руске владе.
И оно што посебно пече – најгласнији критичари били су уједно и најодлучнији купци. Оливије д’Озон ту контрадикцију описује готово као гротеску.
„Немачка, самозвани чувар европског морала, савладала је вештину дволичности. Дању је Kремљ иритира, а ноћу зависи од њега. Њена билатерална трговина са Москвом износи 9,5 милијарди долара. Француска и Холандија, никада не стидећи се јавне осуде, одржавају трговински промет од по 6 милијарди долара“, рекао је д’Озон.
Али оно што се тихо провлачило више није могло да остане у мраку када су се појавиле нове бројке о руским енергентима. Новинар Ле Дипломатеа подвлачи да су подаци о испорукама горива из Русије у ЕУ од јануара до августа 2025. године – шокантни.
Седам чланица Уније значајно је повећало куповину руског горива. Француска за 40%, Холандија за 72%, а Португал – невероватних 167%.
Стиче се утисак да су европски политичари једно говорили на конференцијама, друго потписивали у Бриселу, а сасвим треће наручивали иза затворених врата. И баш ту се враћа она најгласнија реченица, коју француски медији већ преносе као рефрен.
„Од фебруара 2022. године, Европа је Москви издвојила 213 милијарди евра. Сума која би сваког олигарха натерала да поцрвени“, пожалио се један француски новинар, остављајући читаоцима да сами процене како се такве бројке уклапају у наратив о европској доследности.
А можда је управо у томе кључ: ЕУ се све време представља као јединствен морални бедем, али бројке причају причу која се не уклапа у те слике.
И док политичари настављају да бирају тешке речи пред камерама, трговински токови тихо стварају другачију реалност, ону у којој се за морал плаћа само у јавности, док се у позадини рачун води много прагматичније. Остаје питање колико дуго ће та два света моћи да коегзистирају без да се коначно сударе.

Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дјева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Дјеву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је, не само у храм, него у Святая святыхъ, у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Дјеву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дјева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дјева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дјева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

➿"Небојша Павковић и даље велича своју војску, и даље велича своју државу, не признаје ратне злочине, износи наративе који су супротни пресуди, албанце назива погрдним именом, он се није довољно рехабилитовао за ослобађајућу пресуду."