Један запис с почетка 20. века
Година 1912. по ослобођењу Приштине...
Дан по ослобођењу Приштине сахрањен је Ђорђе Џонка, чувени приштински занатлија... За све време свог живота сањао је само један сан, сан о ослобођењу. Па је тако свакога дана упућивао молитве Богу, да дочека дан када ће српска војска умарширати у Приштину и донети слободу. Међутим године су пролазиле,а времешни Ђорђе је загазио у 105.годину...У тој својој дубокој старости његове молитве су биле све дуже и усрдније али од ослобођења ни трага... То је утицало на овог човека да клоне духом, па са том својом "предајом" убрзо је наишла и болест која је Ђорђа заковала за постељу. И баш тада када се најмање надао, каљавим приштинским улицама попут муње прострујила је вест да је Краљевина Србија објавила рат Отоманској Турској са циљем да ослободи Стару Србију... На ову вест старачко срце је заиграло као никада до тада, молећи Господа Бога, да му сада подари само још који дан живота како би оно чему је тежио читавог живота дочекао на јави... Већ првог дана стигоше вести да је ослобођено Подујево...., другог да наша војска незаустављиво иде ка Приштини. Али поменутом Ђорђу душа већ беше у подрглцу, те је стога у тим тренуцима он водио највећу битку. Већ наредног дана, у његовој оронулој кући допирали су звуци топова који су се све јаче чули, а Ђорђу се ти звуци чинише као најлепша мелодија коју је икада чуо. Знао је да испуњење сна близу, али је болест такође чинила своје. Сваки тренутак, чинио се као вечност, а исчекивање није могло бити веће...Наредног јутра победоносна српска војска умарширала је у његов град. Знајући за жељу свога оца, синови подигоше свога оца и одведоше га до прозора који је гледао на улицу... Имао је шта видети, песма, музика и трубе свирају, српске тробојке се виоре, његове комшије плачу од среће, а други, пак, истичу беле заставе... Тај призор је учинио да очи самртника засијају, а на старе наборале образе потекле су сузе са којима је испустио душу, умревши срећан што је овај дан дочекао.
Нека Господ Бог и нама који гамижемо овом свестрадалном земљом у овим највећим искушењима подари ослобођење окупиране заветне земље, а не поделу и разграничење.