group-telegram.com/rat1uzivo/4901
Last Update:
📰 ИЗ РЕПОРТАЖЕ ЗА ПОЛИТИКУ - ова хуманитарна мисија показала се опаснијом од многих војних акција којима сам присуствовао:
- У Авдејевки стављамо панцир-прслуке, на главе стављамо шлемове, палимо РЕБ и крећемо за Украјинск. Овај градић од десетак хиљада становника Руси су заузели крајем септембра током Селидовске операције. До њега идемо земљаним путем, по коме се због благог јутарњег мраза крећемо отежано. Земља није ни смрзнута, ни гњецава, што даје ефекат као да идемо по леду. Мезинову се ово не допада, јер при брзини од 30 до 40 километара на сат представљамо лаку мету за дрон. На нашу срећу, током ових десетак минута детектор дрона се ниједном није упалио. Моја дужност је била да пратим рад детектора који личи на воки-токи. Активира се када се на мање од километра појави дрон кога може да препозна по типу и одреди његову удаљеност.
- Из Украјинска настављамо ка Селидову, месту које је пало месец дана касније. Јуримо путем брзином од 120 километара на сат. На сваких стотинак метара стоји олупина спаљеног војног или цивилног возила, или гареж који указује одатле уклоњен циљ погођен дроном. Пут је пун рупа, а посебну пажњу Мезинов обраћа да избегне кратере од дејства артиљерије дубине и по метар. У два наврата детектор је показао да је ФВП дрон на мање од 200 метара и добијам инструкцију да пратим голим оком на небу према страни са које може да долети. „Уколико циљају нас, РЕБ би требало да дрон одбаци најмање на десетак метара, а наш блиндирани џип штити нас од гелера”, прича у даху Мезинов и додаје: „Међутим, то није сто одсто гарантовано, па ако видимо да дрон лети према нама, морамо потражити заклон уз пут а можда и покушати да напустимо џип. Буквално у секунди треба донети исправну одлуку од које ти зависи живот.”
- Улазимо у Селидово. Оштећења на инфраструктури, као и у Украјинску, што значи да су борбе за овај град, где је до рата живело 25.000 људи, такође биле мањег интензитета. То што су многе стамбене зграде практично нетакнуте, њихове станаре је, може се рећи, довело у двоструку замку, стварајући им илузију да ту могу остати. Међутим, сада им са једне стране на врата куца зима без струје, воде и грејања, са друге прете им дронови који циљају све што се креће.
„Од 21. августа смо без струје, вода је искључена још раније”, прича нам један од мештана зграде за коју смо донели агрегат, грејалицу и поделили већину претходног дана купљене хране. Уз псовке додаје да је сада још теже јер нема грејања. Док чекам у дворишту стамбеног блока да Мезинов убеди две старије госпође, рођене сестре, од којих једна има ћерку у Доњецку да крену са нама, поред мене пролази човек који гура бицикл. Зауставља га станар зграде и хрли му у сусрет са нескривеном радошћу: „Па ти си жив, дивно, а твоји?” Добија потврдан одговор да су добро. Слушајући њихов разговор, сазнајем да човек живи у следећем блоку и да је кренуо ка оближњем парку да исцепа дрва, утовари их на бицикл и дотера кући. Прича да је први пут за два месеца изашао из дворишта зграде: „Натерала ме нужда, јутрос први мраз, морам... Ето, Вероника је пре неколико дана отишла по воду и убио је дрон.”
⬇️ЛИНК ЗА ЦИЈЕЛИ ТЕКСТ⬇️
https://www.politika.rs/scc/clanak/647964/dronovi-vrebaju-i-one-koji-idu-po-vodu
BY RAT UZIVO 🇺🇦🇷🇺 🇮🇷🇮🇱

Share with your friend now:
group-telegram.com/rat1uzivo/4901