Қизнинг боласи - арпа невара, ўғилнинг боласи - буғдой невара эмиш. Шу гапни менинг олдимда айтасанми, нодон.😜
😁10
У ҳақиқатни севади. Фақат бировнинг тили билан айтилганини.
🔥7❤4
Forwarded from Guljamol Asqarova
Дўстимга
Дўстлар даврасинда диловарландик,
Сен оққуш, кўнглимиз кўл бўлсин, дўстим.
Меҳру муҳаббатга чўлғаниб яша,
Бахту саодатинг мўл бўлсин, дўстим.
Қайғу ёшларини кўрмасин кўзинг,
Кипригинг ёмғирдан ҳўл бўлсин, дўстим.
Қувончлар юртининг маликаси бўл,
Қайғулар пойингда қул бўлсин, дўстим.
Бағринг бутун бўлсин, толеъинг ёруғ,
Ва қучоғинг тўла гул бўлсин, дўстим.
Қуёш балқиб турсин табассумингда,
Қайғуларинг куйиб, кул бўлсин, дўстим.
Меҳринг тугаб қолса ҳаргиз демасман:
"Қаерга кетяпсан, йўл бўлсин, дўстим!"
Чунки, барчамизга тақдир таваккал,
Худонинг айтгани "Бўл!" бўлсин, дўстим!
Бахт нима билмайман, билганим шуки:
Елкангда бир ҳамдард қўл бўлсин, дўстим.
17.07.2025 йил.
Сирдарё, Гулистон.
@Guljamol_Asqarova
Дўстлар даврасинда диловарландик,
Сен оққуш, кўнглимиз кўл бўлсин, дўстим.
Меҳру муҳаббатга чўлғаниб яша,
Бахту саодатинг мўл бўлсин, дўстим.
Қайғу ёшларини кўрмасин кўзинг,
Кипригинг ёмғирдан ҳўл бўлсин, дўстим.
Қувончлар юртининг маликаси бўл,
Қайғулар пойингда қул бўлсин, дўстим.
Бағринг бутун бўлсин, толеъинг ёруғ,
Ва қучоғинг тўла гул бўлсин, дўстим.
Қуёш балқиб турсин табассумингда,
Қайғуларинг куйиб, кул бўлсин, дўстим.
Меҳринг тугаб қолса ҳаргиз демасман:
"Қаерга кетяпсан, йўл бўлсин, дўстим!"
Чунки, барчамизга тақдир таваккал,
Худонинг айтгани "Бўл!" бўлсин, дўстим!
Бахт нима билмайман, билганим шуки:
Елкангда бир ҳамдард қўл бўлсин, дўстим.
17.07.2025 йил.
Сирдарё, Гулистон.
@Guljamol_Asqarova
❤8
Кеча адабиётимизнинг меҳнаткаш асалариси Нодирабегим Иброҳимованинг туғилган куни экан. Кечроқ бўлса-да табриклайман. Умрингиз узоқ бўлсин, Аниф хоним. Гўзал фазилатларингиз ҳамиша сиз билан қолсин.
❤4🙏2🥰1
АНИФга
Қуёш ўпичлари илиқ ва хушҳол,
Оз қолдими видо фурсатларига?
Ё раҳми келдими Парвардигорнинг
Соғинчдан сарғайган хилқатларига?
Тоғларгача етмиш ғубор пардаси,
Мезон сувларида беҳилар оққан...
Ғорларга сиғмаган девлар наъраси
Еллар товушида узоқ улоққан.
...Кўрдим, Кумушконнинг шундоқ белида
Тийрамоҳ ўтирар қучиб тизларин.
Бефарқ ўтолмагай, мудом йўлида
Аччиқ қисматларнинг бебахт қизлари!
Ҳар умр ортида битта надомат,
Ҳар дард шарқисининг сўзи “оҳ” бўлар.
Ҳар ишқ якунида битта қиёмат:
Қиз борки, ёз ўтиб – тийрамоҳ бўлар.
Эй Қуёш, меҳрингни дариғ тутмагин,
Аёздан пана қил борки оҳларни.
Эй шамол, умримдан кундуз ўтмагил:
Ўнгимда совурма тийрамоҳларни!
Қуёш ўпичлари илиқ ва хушҳол...
Гулноз МЎМИНОВА
Қуёш ўпичлари илиқ ва хушҳол,
Оз қолдими видо фурсатларига?
Ё раҳми келдими Парвардигорнинг
Соғинчдан сарғайган хилқатларига?
Тоғларгача етмиш ғубор пардаси,
Мезон сувларида беҳилар оққан...
Ғорларга сиғмаган девлар наъраси
Еллар товушида узоқ улоққан.
...Кўрдим, Кумушконнинг шундоқ белида
Тийрамоҳ ўтирар қучиб тизларин.
Бефарқ ўтолмагай, мудом йўлида
Аччиқ қисматларнинг бебахт қизлари!
Ҳар умр ортида битта надомат,
Ҳар дард шарқисининг сўзи “оҳ” бўлар.
Ҳар ишқ якунида битта қиёмат:
Қиз борки, ёз ўтиб – тийрамоҳ бўлар.
Эй Қуёш, меҳрингни дариғ тутмагин,
Аёздан пана қил борки оҳларни.
Эй шамол, умримдан кундуз ўтмагил:
Ўнгимда совурма тийрамоҳларни!
Қуёш ўпичлари илиқ ва хушҳол...
Гулноз МЎМИНОВА
👏11❤5🔥2👍1🥰1
НИНАЧИЛАР
Ниначилар урчитдинг
Қалбинг ичида,
Дунё уларни очофат қушларига едирди
Бирма-бир тутиб едирди
Ўзи кузатиб ўтирди қилт этмай
Шўрлик ниначилар
Қанотларин турарди бериб
Кузнинг ҳазин кечаларига
Энди кечалар тобора ҳазин
Тобора чорасиз
Қалбинг эса хунук ҳувиллар
Капалаги учган пилладай
Энди сени кўчага тортқилар
Йиқилиб қолгунча юрмоқ
Ва суғур кунининг
Сўнгги нуқтасига етмоқ истаги
Кайфиятинг қамчи бўлиб
Урилади вақт юзларига
Рўпарангдан чиққан қора мушук
Етти қадам орқага қайтар...
Кетасан, кетасан, кетаверасан...
Рўёлардан қочиб чиққан
Узун сояларга эргашиб
Тобора узайиб борар йўл илони
На боши, на думи кўринмас
Бошингда пайдо бўлар яна
Қанот мазасини тотган қушлар...
“Эй инсон,
Қачондир дунёга келсанг,
Ниначи урчита кўрма қалбинг ичида”
ГУЛНОЗ МЎМИНОВА
2021, сентябрь
Ниначилар урчитдинг
Қалбинг ичида,
Дунё уларни очофат қушларига едирди
Бирма-бир тутиб едирди
Ўзи кузатиб ўтирди қилт этмай
Шўрлик ниначилар
Қанотларин турарди бериб
Кузнинг ҳазин кечаларига
Энди кечалар тобора ҳазин
Тобора чорасиз
Қалбинг эса хунук ҳувиллар
Капалаги учган пилладай
Энди сени кўчага тортқилар
Йиқилиб қолгунча юрмоқ
Ва суғур кунининг
Сўнгги нуқтасига етмоқ истаги
Кайфиятинг қамчи бўлиб
Урилади вақт юзларига
Рўпарангдан чиққан қора мушук
Етти қадам орқага қайтар...
Кетасан, кетасан, кетаверасан...
Рўёлардан қочиб чиққан
Узун сояларга эргашиб
Тобора узайиб борар йўл илони
На боши, на думи кўринмас
Бошингда пайдо бўлар яна
Қанот мазасини тотган қушлар...
“Эй инсон,
Қачондир дунёга келсанг,
Ниначи урчита кўрма қалбинг ичида”
ГУЛНОЗ МЎМИНОВА
2021, сентябрь
❤4
КУН –
Баҳайбат, сариқ шиллиққурт
Мўралайди чиғаноғидан –
Аввал уфқ ёришар,
Кейин зирвалар,
Серкўлка даралар,
Кейин дарахтларнинг баланд шохлари,
Япроқлар, уялар,
Ҳаётнинг ҳурпайган шамойиллари,
Дўл урган сийрак ғўралар,
Минглаган ҳавзалардаги нур ўйини,
Қирғоқлар,
Яна тун бўйи Ердан Сувга,
Сувдан Ерга бетин қатнаган
Иккиланиш излари...
Тун авраган деразалар,
Пардаларни туширган сирлар,
Кулбалар, уйлар, қасрлар...
Хуллас, бутун борлиқ ёришар –
Қалбинг шиллиққуртин чиғаноғидан бўлак.
Баҳайбат, сариқ шиллиққурт
Мўралайди чиғаноғидан –
Аввал уфқ ёришар,
Кейин зирвалар,
Серкўлка даралар,
Кейин дарахтларнинг баланд шохлари,
Япроқлар, уялар,
Ҳаётнинг ҳурпайган шамойиллари,
Дўл урган сийрак ғўралар,
Минглаган ҳавзалардаги нур ўйини,
Қирғоқлар,
Яна тун бўйи Ердан Сувга,
Сувдан Ерга бетин қатнаган
Иккиланиш излари...
Тун авраган деразалар,
Пардаларни туширган сирлар,
Кулбалар, уйлар, қасрлар...
Хуллас, бутун борлиқ ёришар –
Қалбинг шиллиққуртин чиғаноғидан бўлак.
❤7
Бизнинг сўконғич ва порносевар муҳитимиз Чарльз Буковскийни қабул қилолмайди. Илло, ҳамма замонларда қийшиқ башарани қийшиқлигича кўрсатадиган кўзгулар чил-чил қилинган. Буковский эса –ҳозирча ҳақиқатнинг энг катта кўзгуси. Амақим на ўзини, на бошқаларни аяйди. Суҳбат ташкилотчилари “Буковский ва маънавият” деган сарлавҳани танлашибди. Менга қолса, “маънавият” сўзи Буковский учун “ҳақорат”. Ёки тескариси.
Ҳазил ўз йўлига-ку, бугунги ғайриинсоний эврилишлар фонида Буковский менга салкам фаришта бўлиб кўринади. Тўғри, шоирнинг ҳаёт йўли расво, адабий луғати шалоқ, боз устига, инглиз устарасидай ўткир ва шафқатсиз сўзлар билан ҳилвирабгина турган умидингизни қоқ белидан солади:
“Манийдан ҳам тезроқ қурир инсон севгиси”...
“Севги – жаҳаннамнинг кўппаги”...
Шеърларидан аҳён-аҳёнда некбин кўзлар билан олис-олисларга боқиб турган инсон кўриниб қолади. Айтайлик, “Мовий қуш”дан... Сиз шеър ўқийсиз, юрагингиздаги мовий қушлар эса жонсарак қанотларини тинмай шитирлатади. Мисоли сизни қандайдир митти махлуққа, дейлик, Дюмчахонга айлантириб шеър қаърига олиб кетмоқчидек...
Баъзан уни ўқиганда асабингиз бузилади. Атрофида ўралашиб юрадиган кўча хотинларини, дайди ҳамшишаларини ҳайдаб солгингиз келади. Лекин бунинг иложи йўқ. Буковскийни Буковский қилган ўшалар. “Бор йўқол” дейсиз жаҳл билан. Анча вақтгача уни ташлаб қўясиз. Бироқ... бироқ... бир куни яна шу девона чолнинг тўзғоқ кулбасига нажот излаб борасиз.
Буковский – гоҳида жинлар базмининг раҳнамоси. Бу базмга кирган борки, бир муддат ўзини унутади. Ёлғон иллюзиясидан тўйган нигоҳлари билан ҳақиқатнинг рангпар ва заҳил юзига термилади. Худди китоб муқовасидаги ўсиқ соч-соқолли чолга қараганидай.
Буковский – зийрак руҳшунос. Ишонмасангиз, депрессияга тушган бир вазиятда китобини қўлингизга олиб, исталган саҳифани очинг. Шоир сизга чили қалампиридай аччиқ, лекин хушёқим шеърларни таклиф қилади.
Буковский – ҳар куни еб бўлмайдиган бадҳазм таом. У баъзан кўнглингизни оздириб, қайт қилдиради. Бас, шундай экан, ялтироқ ва тўртбурчак шеърлар замзамасига ўрганган бўлсангиз, Буковскийга яқинлаша кўрманг. “Чиранманг”, дўстим!
(Кечаги суҳбатда айтмоқчи бўлганларим қисқача шулар эди.)
Ҳазил ўз йўлига-ку, бугунги ғайриинсоний эврилишлар фонида Буковский менга салкам фаришта бўлиб кўринади. Тўғри, шоирнинг ҳаёт йўли расво, адабий луғати шалоқ, боз устига, инглиз устарасидай ўткир ва шафқатсиз сўзлар билан ҳилвирабгина турган умидингизни қоқ белидан солади:
“Манийдан ҳам тезроқ қурир инсон севгиси”...
“Севги – жаҳаннамнинг кўппаги”...
Шеърларидан аҳён-аҳёнда некбин кўзлар билан олис-олисларга боқиб турган инсон кўриниб қолади. Айтайлик, “Мовий қуш”дан... Сиз шеър ўқийсиз, юрагингиздаги мовий қушлар эса жонсарак қанотларини тинмай шитирлатади. Мисоли сизни қандайдир митти махлуққа, дейлик, Дюмчахонга айлантириб шеър қаърига олиб кетмоқчидек...
Баъзан уни ўқиганда асабингиз бузилади. Атрофида ўралашиб юрадиган кўча хотинларини, дайди ҳамшишаларини ҳайдаб солгингиз келади. Лекин бунинг иложи йўқ. Буковскийни Буковский қилган ўшалар. “Бор йўқол” дейсиз жаҳл билан. Анча вақтгача уни ташлаб қўясиз. Бироқ... бироқ... бир куни яна шу девона чолнинг тўзғоқ кулбасига нажот излаб борасиз.
Буковский – гоҳида жинлар базмининг раҳнамоси. Бу базмга кирган борки, бир муддат ўзини унутади. Ёлғон иллюзиясидан тўйган нигоҳлари билан ҳақиқатнинг рангпар ва заҳил юзига термилади. Худди китоб муқовасидаги ўсиқ соч-соқолли чолга қараганидай.
Буковский – зийрак руҳшунос. Ишонмасангиз, депрессияга тушган бир вазиятда китобини қўлингизга олиб, исталган саҳифани очинг. Шоир сизга чили қалампиридай аччиқ, лекин хушёқим шеърларни таклиф қилади.
Буковский – ҳар куни еб бўлмайдиган бадҳазм таом. У баъзан кўнглингизни оздириб, қайт қилдиради. Бас, шундай экан, ялтироқ ва тўртбурчак шеърлар замзамасига ўрганган бўлсангиз, Буковскийга яқинлаша кўрманг. “Чиранманг”, дўстим!
(Кечаги суҳбатда айтмоқчи бўлганларим қисқача шулар эди.)
❤6👏2
“Аввал айтганимдек, мен аёллар билан фахрланаман ва уларни ҳурмат қиламан. Улар менга биз эркаклардан кўра оқкўнгил ва дов-юрак бўлиб кўринади. Уларнинг сабр-бардоши қаршисида ҳар қандай синов тиз чўкади ва шундай бўлиши ҳам керак. Бирон фалокат юз берганида аёллар эркаклардан кўра анча мардлиги аён бўлади.
Менимча, аёллар биз каби ўзидаги кучни ҳадеб кўз-кўзлайверишмайди ва мана шу хислат, яъни қудратни пинҳон сақлай олмоқ ҳам илоҳий қувват соҳиблигидан далолатдир. Мен ўз китобларимда аёлнинг вужуди эмас, руҳига киришга ҳаракат қиламан, дунёни унинг нигоҳи билан кўришга ва изоҳлашга уринаман. Бироқ, ишнинг энг қийин ва қизиқ жойи шундаки, мен аёл эмасман. Мен эркакман, мен ёзувчиман... Ва эҳтимол, китобларимда эркак тарафидан тасвирланган руҳий ҳолатлар хонимларга унча хуш келмаслиги ҳам мумкин”.
Мо Янь, адабиёт бўйича Нобель мукофоти совриндори
Менимча, аёллар биз каби ўзидаги кучни ҳадеб кўз-кўзлайверишмайди ва мана шу хислат, яъни қудратни пинҳон сақлай олмоқ ҳам илоҳий қувват соҳиблигидан далолатдир. Мен ўз китобларимда аёлнинг вужуди эмас, руҳига киришга ҳаракат қиламан, дунёни унинг нигоҳи билан кўришга ва изоҳлашга уринаман. Бироқ, ишнинг энг қийин ва қизиқ жойи шундаки, мен аёл эмасман. Мен эркакман, мен ёзувчиман... Ва эҳтимол, китобларимда эркак тарафидан тасвирланган руҳий ҳолатлар хонимларга унча хуш келмаслиги ҳам мумкин”.
Мо Янь, адабиёт бўйича Нобель мукофоти совриндори
❤11👍2💯1
АЛЬБИНОСЛАР
(Дўстларимга бағишлайман)
Бошқаларга ўхшамас асло
Теримиз, кўзларимиз,
Қош-у киприкларимиз ранги
Қуёшга тик қаролмаймиз улар сингари
Улғайган чоғда ҳам
Фарқ қилмаймиз дунёнинг соф ва ожиз гўдакларидан,
Қуёшнинг озурда болаларимиз.
Одамзотнинг борки кулфатида бизни айблагайлар –
Қачонки етилса бир исён,
Қачонки ҳаддидан ошса бир зулм,
Қачонки бир қурбонлик эҳтиёжи туғилса,
Бизга қадалгайдир ҳадафлар,
Найзалар бизга тўғриланар,
Камонлар тортилар биз томон.
Биз бўлсак
Аниқ кўролмаймиз овчилар юзини,
Ҳужум қай томондан бўлишини чамалай олмаймиз ҳатто:
Шу боис гўдакларнинг кўзларидай
Маъсум кўзларимизни ярим очганча
Кутамиз, сўнг лаҳзани жим кутамиз...
Зотан, бизлар туғилишдаёқ
Ўлимни бўйнига олганлармиз
Ҳаётга жон-жаҳдимиз билан
Тармашиб олмаймиз бошқалардай
Уни озод этажакмиз
“Қўйиб юбор” деган заҳоти!
Одамлар биздан нафратланар,
Биз одамларни қаттиқ севамиз.
Одамлар биздан жирканишар,
Биз қаттиқ интиламиз уларга.
Бир-бировга жўр бўлганча
Қайта-қайта ўтинамиз одамлардан:
- Гўдакларни чавақламанг!
Қизчаларни зўрламанг!
Шаҳарларни ёқманг!
Раҳмингиз келсин ҳар шом
Шаҳид Ғазо рангида ботаётган Шафаққа ...
Даҳл қилманг мазҳабларга, эътиқодларга...
Яхшиси, бизни танланг қурбонлик учун
Овчи йўлланг ортимиздан Африка шаманларидай
Зотан, бизлар одам эмас –
Альбинослармиз!
Г. Мўминова
(Дўстларимга бағишлайман)
Бошқаларга ўхшамас асло
Теримиз, кўзларимиз,
Қош-у киприкларимиз ранги
Қуёшга тик қаролмаймиз улар сингари
Улғайган чоғда ҳам
Фарқ қилмаймиз дунёнинг соф ва ожиз гўдакларидан,
Қуёшнинг озурда болаларимиз.
Одамзотнинг борки кулфатида бизни айблагайлар –
Қачонки етилса бир исён,
Қачонки ҳаддидан ошса бир зулм,
Қачонки бир қурбонлик эҳтиёжи туғилса,
Бизга қадалгайдир ҳадафлар,
Найзалар бизга тўғриланар,
Камонлар тортилар биз томон.
Биз бўлсак
Аниқ кўролмаймиз овчилар юзини,
Ҳужум қай томондан бўлишини чамалай олмаймиз ҳатто:
Шу боис гўдакларнинг кўзларидай
Маъсум кўзларимизни ярим очганча
Кутамиз, сўнг лаҳзани жим кутамиз...
Зотан, бизлар туғилишдаёқ
Ўлимни бўйнига олганлармиз
Ҳаётга жон-жаҳдимиз билан
Тармашиб олмаймиз бошқалардай
Уни озод этажакмиз
“Қўйиб юбор” деган заҳоти!
Одамлар биздан нафратланар,
Биз одамларни қаттиқ севамиз.
Одамлар биздан жирканишар,
Биз қаттиқ интиламиз уларга.
Бир-бировга жўр бўлганча
Қайта-қайта ўтинамиз одамлардан:
- Гўдакларни чавақламанг!
Қизчаларни зўрламанг!
Шаҳарларни ёқманг!
Раҳмингиз келсин ҳар шом
Шаҳид Ғазо рангида ботаётган Шафаққа ...
Даҳл қилманг мазҳабларга, эътиқодларга...
Яхшиси, бизни танланг қурбонлик учун
Овчи йўлланг ортимиздан Африка шаманларидай
Зотан, бизлар одам эмас –
Альбинослармиз!
Г. Мўминова
❤5👍1🙏1
Forwarded from Biyroncha
Hozir telefoningizni oling. Agar telefoningizda Roblox degan dastur bo’lsa, farzandingiz havf ostida. Bu shunchaki beozor o’yinlar dasturi emas, bu kiberjinoyatchilar uchun ov maydoniga aylangan platformadir.
Tungi soat 02:22 — Yaqin do’stim Sarvar ROBLOX Qatarda bloklangani haqida xabar yubordi. Ertalabdan, bu haqida chuqurroq o’rganishga kirishdim. Bloombergda daxshatli maqola chiqqan ekan. Shuning o’ziyoq odamni esankiratib qo’yadi. Ya’ni sud da’volari shuni ko’rsatadiki, bu o’yinda yosh bolalarni o’g’irlash, jinsiy zo’ravonlikka tortish va ta’qib qilish holatlari muntazam ravishda sodir bo’ladi. Platformaning anonimligi va yoshni tasdiqlash tizimining yo’qligi tufayli iflos odamlar (pedofillar, jinoyatchilar) o’zlarini bola qilib ko’rsatib, o’nlab akkauntlarni bemalol boshqaradi. Bu atayin qilingan kamchiliklar alohida holatlar emas, balki foydalanuvchilar sonini ko’paytirishni bolalar xavfsizligidan ustun qo’yadigan biznes modelining natijasidir. Platformada yosh bolalarning jinsiy ekspluatatsiyasi bilan bog‘liq o‘n minglab(!) holatlar qayd etilgan.
Xavf faqat «iflos odamlar» bilan chegaralanib qolmaydi. Roblox farzandingizning ruhiyati va hamyonini nishonga olgan qimor o‘yinlariga o‘xshash mexanizmlar bilan to‘la.
Mutahassislar bu tizimni “qo’rqinchli” va “bolalar qimor o’yini” deb ta’riflashadi, bu esa ularni bilmagan holda katta miqdorda pul sarflashga undaydi.
Bundan tashqari, platforma bolalarda qaramlikni keltirib chiqarish uchun maxsus ishlab chiqilgan bo‘lib, bu ularning ruhiy salomatligiga jiddiy zarar yetkazishi mumkin. Kompaniya rahbariyatining o’zi ham ota-onalarga, agar platformadan xavotirda bo’lsalar, farzandlariga undan foydalanishga ruxsat bermaslikni maslahat beradi va mas’uliyatni o’zidan soqit qiladi.
Haqiqat shuki, biz ham o’z farzandlarimizni bunday manfur platformalardan uzoqroq tutishimiz kerak. Bolalar havfsizligi uchun hukumat darajasida Roblox ni faoliyatiga taqiq qo’ygan Turkiya, Indoneziya, Xitoy va boshqa bir qator davlatlar qatoriga bugun Qatar ham qo’shildi. Siz ham bloklang.
Yaqinlaringizga ulashing.
➡️ Xurshid Maroziqov
@biyron_cha
Tungi soat 02:22 — Yaqin do’stim Sarvar ROBLOX Qatarda bloklangani haqida xabar yubordi. Ertalabdan, bu haqida chuqurroq o’rganishga kirishdim. Bloombergda daxshatli maqola chiqqan ekan. Shuning o’ziyoq odamni esankiratib qo’yadi. Ya’ni sud da’volari shuni ko’rsatadiki, bu o’yinda yosh bolalarni o’g’irlash, jinsiy zo’ravonlikka tortish va ta’qib qilish holatlari muntazam ravishda sodir bo’ladi. Platformaning anonimligi va yoshni tasdiqlash tizimining yo’qligi tufayli iflos odamlar (pedofillar, jinoyatchilar) o’zlarini bola qilib ko’rsatib, o’nlab akkauntlarni bemalol boshqaradi. Bu atayin qilingan kamchiliklar alohida holatlar emas, balki foydalanuvchilar sonini ko’paytirishni bolalar xavfsizligidan ustun qo’yadigan biznes modelining natijasidir. Platformada yosh bolalarning jinsiy ekspluatatsiyasi bilan bog‘liq o‘n minglab(!) holatlar qayd etilgan.
Xavf faqat «iflos odamlar» bilan chegaralanib qolmaydi. Roblox farzandingizning ruhiyati va hamyonini nishonga olgan qimor o‘yinlariga o‘xshash mexanizmlar bilan to‘la.
Mutahassislar bu tizimni “qo’rqinchli” va “bolalar qimor o’yini” deb ta’riflashadi, bu esa ularni bilmagan holda katta miqdorda pul sarflashga undaydi.
Bundan tashqari, platforma bolalarda qaramlikni keltirib chiqarish uchun maxsus ishlab chiqilgan bo‘lib, bu ularning ruhiy salomatligiga jiddiy zarar yetkazishi mumkin. Kompaniya rahbariyatining o’zi ham ota-onalarga, agar platformadan xavotirda bo’lsalar, farzandlariga undan foydalanishga ruxsat bermaslikni maslahat beradi va mas’uliyatni o’zidan soqit qiladi.
Haqiqat shuki, biz ham o’z farzandlarimizni bunday manfur platformalardan uzoqroq tutishimiz kerak. Bolalar havfsizligi uchun hukumat darajasida Roblox ni faoliyatiga taqiq qo’ygan Turkiya, Indoneziya, Xitoy va boshqa bir qator davlatlar qatoriga bugun Qatar ham qo’shildi. Siz ham bloklang.
Yaqinlaringizga ulashing.
@biyron_cha
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🙏3
Тақдир жазо колониясининг зобитига ўхшайди:аввалги зарбасининг оғриғини бир оз унутиб, энди бош кўтарганингда, кучлироқ зарба билан ерга қапиштиради.
😢7❤1
Forwarded from “Yoshlik” jurnali
#tarjima
Gulnoz Mo‘minova. Bolgariya she’riyatidan tarjimalar
Har bir millat adabiyoti uning ko‘p asrlik tarixi, madaniyati va dunyoqarashiga mos bo‘ladi. Bolgariya adabiyoti ham bundan mustasno emas. Jahonning barcha xalqlarida bo‘lgani kabi bolgar adabiyotining tub ildizlari ham uning boy folkloriga borib taqaladi. Mazkur adabiyotning ilk rivojlanish bosqichlarida diniy rivoyatlar alohida ahamiyat kasb etgan. Bolgariya shoirlari ijodida vatan va millat hurligi, qalb erkinligi, hayot mantig‘i kuylanadi. Bu mavzularni, ayniqsa, Lyuben Karavelov, Xristo Botev kabi shoirlar ijodida kuzatish mumkin.
🔗 batafsil
📱 Telegram 📱 Instagram
📱 Veb-sayt 📱 Facebook
Gulnoz Mo‘minova. Bolgariya she’riyatidan tarjimalar
Har bir millat adabiyoti uning ko‘p asrlik tarixi, madaniyati va dunyoqarashiga mos bo‘ladi. Bolgariya adabiyoti ham bundan mustasno emas. Jahonning barcha xalqlarida bo‘lgani kabi bolgar adabiyotining tub ildizlari ham uning boy folkloriga borib taqaladi. Mazkur adabiyotning ilk rivojlanish bosqichlarida diniy rivoyatlar alohida ahamiyat kasb etgan. Bolgariya shoirlari ijodida vatan va millat hurligi, qalb erkinligi, hayot mantig‘i kuylanadi. Bu mavzularni, ayniqsa, Lyuben Karavelov, Xristo Botev kabi shoirlar ijodida kuzatish mumkin.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍1