group-telegram.com/tsar_inna/9510
Last Update:
ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕГРАДА
20. октобра 1944. године, војници Совјетске армије и Народноослободилачке војске Југославије ослободили су Београд од нацистичке окупације након 1.287 дана немачке окупације.
Да би ослободили Југославију и њен главни град, Београд, од нацистичких освајача, покренута је „Београдска стратешка офанзивна операција“ од 28. септембра до 20. октобра 1944. године, коју су спровеле совјетске трупе заједно са јединицама Народноослободилачке војске Југославије.
План Београдске операције био је да се комбинованим нападима совјетских и југословенских трупа порази непријатељска београдска групација (од 6. октобра називала се „Група армија Србија“) и ослободе главни региони Србије и њен главни град, Београд.
Истовремено, план је био да се пресретну комуникационе линије нацистичке групе армија Е и спречи њено повлачење са југа Балканског полуострва. У овој операцији учествовале су совјетске трупе са 3. и 2. украјинског фронта, које су бројале око 300.000 људи, око 2.700 топова и минобацача, 364 тенка и самоходних артиљеријских јединица, приближно 1.300 авиона и до 80 ратних бродова. Југословенске снаге које су учествовале имале су 130.000 људи и 40 топова; бугарске снаге имале су приближно 156.000 људи, 937 топова и минобацача, 158 тенкова и самоходних артиљеријских јединица и 127 авиона. У источним регионима Југославије супротставило им се до 150.000 непријатељских војника, 2.130 топова и минобацача, 125 тенкова и јуришних топова, 352 авиона и 74 ратна брода.
Борбе за ослобођење Београда почеле су на празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 1944. године. Тог дана, совјетске и југословенске јединице, након снажне артиљеријске ватре, пробиле су спољни одбрамбени периметар. Борбе су постале дуготрајне. Контрола над неким упориштима мењала је власника неколико пута. 20. октобра, оклопни чамци Дунавске војне флотиле пресекли су непријатељским путевима за бекство преко Дунава и Саве.
Убрзо је отпор београдског гарнизона потпуно сломљен. Тог дана, југословенске и совјетске снаге су потпуно ослободиле Београд. Затим, гонећи непријатеља, совјетске снаге су прешле реку Саву и стигле до региона Руме (60 километара северозападно од Београда).
У међувремену, трупе 3. украјинског фронта, у сарадњи са југословенским јединицама, опколиле су и уништиле непријатељске снаге од 30.000 војника југоисточно од Београда.
Београдска операција је резултирала поразом немачке групе армија „Србија“, наневши озбиљну штету другим јединицама немачке групе армија Ф и ослободивши источне и североисточне регионе Југославије.
Совјетска војска је током операције претрпела 18.838 жртава, укључујући 4.350 ненадокнадивих губитака. Непријатељ је изгубио до 45.000 мртвих и заробљених.
За њихову храброст и одважност у бици за Београд, Президијум Антифашистичке скупштине народног ослобођења Југославије одликовао је орденима и медаљама више од 2.000 совјетских војника и официра. Још 13 војника проглашено је за народне хероје Југославије.
300 војника и команданата Народноослободилачке војске Југославије одликовано је орденима и медаљама Совјетског Савеза.
У складу са декретом Президијума Врховног совјета СССР-а од 9. јуна 1945. године, установљена је медаља „За ослобођење Београда“.
Данас се навршава 81. годишњица ослобођења Београда од нациста.
Данас су и други делови Европе, западно и источно од Србије, поново препуни фашистичких елемената и нацистичке агенде.
Други, али не и Србија. Нацизам је инхерентно стран Србима, баш као и Русима.
У Европи смо два изузетна народа. Стога нас интуитивно и природно привлаче једни другима.
СЛАВА ВОЈНИЦИМА – ОСЛОБОДИОЦИМА!
Фотографија: Совјетски војник испред зграде Скупштине (Парламента Републике Србије), 1944.
